Koruldi jezera

Kako toliko putuješ? [Moja životna priča]

Jedno od najčešćih pitanja koje dobijem. Definitvno. Kako toliko putuješ? Odakle ti pare za putovanje? Vrijeme? Mama me obično pita i kako ti se da sine više. Do kad planiraš tako?

Neki koji me ne znaju mnogo, misle da jedino što radim je putujem po svijetu. Malo ljudi koji me čita u suštini zna čime se ja uopšte bavim. Obično odgovor na ovo pitanje počnem sa time da sam završio master iz Ekonomije u Bratislavi, radio kao teniski sudija, napisao ovaj vodič za Banjaluku i na kraju krajeva, napravio i ovaj blog koji sad čitaš.

RIO. Moju najveću ljubav. Moje čedo, reklo mi se. Najdraži projekat koji sam ikada pokrenuo i koji mi je donio milion sjajnih stvari.

Ali da li živim od suđenja, prodaje knjiga ili diplome fakulteta koju ne znam ni gdje sam ostavio? Da li ja živim od Rija (bloga)?

Apsolutno ne.

Mislim da je Kristijan Iličić jedini na našem prostoru koji je uspio ovo da ostvari.  Tata mata o kojem pričaju svi od komšije Miće do ljudi iz druge priče. Čovjek je napravio Facebook stranicu sa preko 200 000 pratilaca i proputovao preko 70 zemalja.

Skidam mu kapu za to.

Ako postoje dvije osobe na koje mogu da se ugledam u nekim stvarima, to su Novak Đoković i on. A svi znaju da je Nole mega car.

E sad, postoji jedna stvar koja veže mene i Kristijana. Nažalost nisu to sponzori.

Nešto drugo od čega on i ja u stvari živimo.

Jel znate o čemu se radi?

Hm?

Drum roll…

………….

………….

Ono što nas veže je…..

…………

………..

Digitalni marketing!

Obojica se bavimo digitalnim marketingom i najkraće rečeno, to je ljudi moji odgovor na pitanje kako toliko putuješ. Moja “tajna” reklo bi se. Ono što mi plaća račune i stavlja hranu na sto.

Ono zbog čega mogu ovoliko da putujem.

Da ne budem na jednom mjestu.

A opet zaradim dovoljno za sebe.

Kako je sve počelo…

Jedan od najvećih problema sa kojim sam se suočio po svom prvom zaposlenju bio je što mi nikada nije bilo dovoljno slobodnih dana. Imaš 18 dana godišnjeg i to je to. Jebiga.

Ali šta je 18 dana? Dva putovanja. Ubere se tu koji dan za praznike, vikende, ali sve je to sića. Uvijek sam maštao da mogu da odem ko čovjek negdje 2 mjeseca u neku neobičnu zemlju, a da novac zarađujem preko računara.

Kud nisam programer, sto puta mi je palo na pamet.

Taj neki period nakon završetka faksa i prvog zaposlenja, bio je mnogo težak za mene. Sjedio sam kući sa diplomom magistra ekonomije, 5 stranih jezika u džepu i činjenicom da sam sudio Nadalu. Sjedio sam još malo. I još malo. Nekih pola godine. Slao svoj CV svaki dan na sto mjesta. Obično ne dobijao niti jedan odgovor.

Ljude realno nije bilo briga za moje jezike ili moju diplomu. Samo ja to još tada nisam shvatao. Nisam shvatao ni drugu stvar u svemu ovome, a to je da ja, realno, u tom trenutku, nisam ni znao mnogo toga raditi.

Da si me pitao šta znaš da radiš, rekao bih svašta. Znam malo marketinga, malo računovodstva. Malo baratam i oko finansija. Svašta ti ja znam. A kad neko kaže da zna svašta, obično ne zna ništa.

I onda, tamo negdje 2015 godine, nakon što sam počeo da uviđam da prvo moram nešto da zaista naučim da radim, da bi me neko zaposlio, počinjem da istražujem oblast SEO optimizacije. Ono, kako da budeš prvi na Guglu, jer koja je poenta pisanja nečega ako te ljudi ne mogu naći na internetu, zar ne?

U tom trenutku, taj SEO mi je zvučao kao neko super tehničko znanje koje samo ultra geekovi imaju. Mislio sam da nema nikakve šanse da to mogu da naučim, jer nisam znao ni kako sajt napraviti tada.

Ali eto, link po link. Savjet po savjet.

I znaš šta?

Danas živim od SEO-a! Od digitalnog marketinga. Od vođenja Facebook stranica za firme. Kreiranja e mail i Google Ads kampanja. I nikada mi nije bilo bolje!

Majke mi. Konačno mogu sam da organizujem svoje vrijeme. Ne treba od nikoga da tražim godišnji više. Imam svoju slobodu. Vremensku, ali i onu finansijsku.

I znaš šta još?

Sam sam svoj šef.

Nek digne ruku onaj ko mrzi svog šefa?

I sve ovo što radim, naučio sam sam. Uz mnogo volje. Dane i dane sam proveo guglajući ove teme. Imam i jedan wordov dokument od 560 strana u koji stavljam sve zanimljivo za digitalni marketing što nađem. Strah me i da ga otvorim sada.

Mogu ti reći da što sam stariji, sve više vidim koliko taj faks u neku ruku nije presudan za zaposlenje. Nemoj me pogrešno shvatiti. Fino je kad završiš faks pa imaš diplomu, pa roditelji dođu na promociju, pa se slikate. Nema šta. Lijepe slike za porodični album.

Ali ono što sam vremenom shvatio je da diploma Ekonomskog, Elektro, Pravnog, Mašinkog i bilo kojeg fakulteta vrijede isto.

Ništa.

To je samo jedan papir koji ti malo olakšava stvari u životu. Bez konkretnog znanja i načna na koji ćeš stvoriti dodatnu vrijednost, sve ti je džaba.

Zapitaj se samo sljedeću stvar?

Da si ti poslodavac i da imaš svoj privatni biznis, šta bi ti bilo bitnije; da imaš nekoga ko zna raditi posao ili nekoga ko ima diplomu?

Koliko ljudi vidim koji danas završavaju fakultete misleći da će sa tom diplomom nešto postići. Zvuči kao kliše, ali znanje je jedino što ti garantuje posao danas.

Čak i u ovom banana sistemu zvanom Bosna i Hercegovina.

Jednom mi je jedan pametan čovjek rekao da nije bitno šta radiš u životu. Da si frizer, pravnik, doktor ili neki digitalni nindža, ako radiš svoj posao kako Bog zapovjeda, sa ljubavi i strašću, to je to. Uvijek će biti posla za tebe.

Nemoj dopustiti da te sredina u kojoj živiš natjera da radiš stvari koje ne voliš, samo zato jer moraš. Zajebi to. Ne daj da te zavuku u magični krug u kojem duboko u sebi nisi srećan. Nema ništa gore nego kada čujem da kažu “Samo ćuti i radi. Nek je posla”.

Užasno me nervira kad ovo čujem.

Zašto treba da radiš nešto čitav život, ako ne uživaš u tome? Pa majku mu, koliko života ćeš da imaš?

Smisao tvog i mog postojanja nisu kuće, pare i bjesni auti. Smisao svega ovoga su iskustva! Stvari koje nas čine srećnim.

Zato ono što ti od srca želim reći je da živiš život 100%. Baš onako kako ti želiš. Kako si maštao kao klinac. Kada ustaneš svako jutro, pogledaj se u ogledalo i zapitaj se da li je dan koji je pred tobom onakav kakav želiš. Ako jeste, svaka čast kralju, ti živiš život!

Ako nije, mijenjaj. Poduzimaj nešto. Koliko života realno imaš?

Pokušaj da osjetiš ono što zovu sreća. To ultimativno stanje koje proizilazi kao rezultat sveokupne zadovoljnosti i spokoja načinom života na koji živimo.

Mnogi ljudi koji me ne poznaju previše dobro, smatraju da su za mene putovanja najbolja stvar na svijetu. Vjeruj mi, nisu ni blizu. Putovanja nisi najbolja stvar na svijetu. Najbolja stvar na svijetu je jednostavno radiš ono što te čini srećnim.

Možda zvuči neobično, ali moj posao, posao digitalnog marketara, mene zaista čini srećnim. Uživam u radu sa klijentima. Svakom novom projektu koji dobijem. Toj kreativi koja se od mene očekuje da smislim nešto što će prodati. Mnogo je dobar osjećaj kad napraviš nešto što vidiš da drugi ljudi konzumiraju.

Neopisiv.

Zato sam sa dvojicom dobrih prijatelja odlučio da napravim jednu posebnu akademiju, koja će obučiti ljudi da rade upravo ono što ja radim. Da zarađuju od interneta. Jer to nije nikakava prazna priča.

Nazvali smo to Moja digitalna akademija. E da ti je znati kakva smo sve imena prošli dok nismo došli do ovoga.

Ali zvuči kul, zar ne?

Ideja nam je bila da na jednom jedinom mjestu možeš da dobiješ sve one vještine koje će ti biti potrebne da zarađuješ novac iz svoje kuće radeći ovo što ja radim. Vodiš Facebook stranice ljudima. Praviš sajtove. Radiš banere, letke i druge stvari što rade ljudi koje zoveš grafički dizajneri. Malo i Google oglase čak. A uz sve to, znaćeš kako da napraviš čitavu marketing strategiju, kako za firmu u kojoj radiš, tako i za sebe i svoj biznis.

Svi drže vikend kurseve i edukacije, ali šta realno možeš da naučiš za dan ili dva?

Seo marketing edukacija

Zato i jeste tri mjeseca. Jer treba vremena da se sve slegne malo i svari.

Ono što ti mogu reći je da je meni ovaj posao dao upravo ono o čemu sam maštao.

Mogućnost da putujem i zarađujem u isto vrijeme. Da imam osjećaj da doprinosim nekome, da radim stvari koje se negdje vide i koje neko zaista cijeni. Da moj ofis nekad izgleda ovako.

Kancelarija u prirodi

Pogled na prirodu, sokić i mašta na volju. A ova supa je zato što sam bio prehlađen taj dan.

Toliko sam se već navikao da radim solo, da ne znam šta bi se trebalo desiti da se vratim u neku firmu i radim kao nekada. Možda nekada kad se oženim jedino. Kad žena ukine putovanja i pošalje me da čuvam djecu.

Ali ima još do toga… 😉

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

8 comments