Glymur, drugi najveći vodopad na Islandu (198 m)

Island – Dobro došli u zemlju leda i vatre!

Ne, ovo nije epizoda popularne priče Igre prestola, već kratka priča o Islandu. Zemlji na kojoj je, između ostalog, i sniman deo pomenutog serijala.
Za početak, moram vam reći da nisam planirala da pišem ovaj tekst kao (ne)kakav turistički vodič, išli smo tu i tu i videli smo to i to plus gratis informacije o tom mestu. Nisam, jer verujem da većinu tih tekstova možete naći na netu uz pomoć dva klika.

Pa, da krenemo.

Ko? Iva i Nenad.

Kada? 2-11. jul 2018. godine.

Destinacija? Islaaand!

Prvo i osnovno – Island nije klasična ni tipična zemlja u kojoj ćete naći smeštaj/hranu na svakom koraku, jer pogađate – zemlju naseljava oko 350 hiljada ljudi (3,2 čoveka na km2) i nešto više ovaca (7,3 ovce na km2). Da lakše zamislite, to je kao kada bi zemlju površine dve Bosne i Hercegovine naseljavao broj stanovnika dve Banja Luke (u periodu avgusta kad je deo ljudi na godišnjim odmorima u Crnoj Gori).

E sad, kad ste to zamislili, pokušajte da na tu istu površinu strpate zilion vodopada, gejzira, vulkana, planina, kanjona, reka, glečera, neopisivog oblika i teško opisivog nastanka. Naglašavam ”zilion” jer mi se čini da ni Islanđani još nisu sigurni koliko čega ima. Kažu da ja Island zemlja koja još uvek nije nastala, te da proces još uvek uveliko traje, a verujte mi na reč – zaista je tako. Osećaćete se kao da ste u nekom filmu.

Plaža Reynisfjara i oblici nastali hlađenjem magme
Plaža Reynisfjara i oblici nastali hlađenjem magme

Vraćamo se na priču! Dakle – dve BiH i mnoštvo stvari za videti. Kako to izvesti?! Nas je bilo dvoje i nažalost smo bili ograničeni vremenom, jer eto, kad se zaposlite, ne ide baš da ste odsutni predugo. Jedino pri opciji da se ne planirate vratiti, što kod nas nije bio slučaj. Tako da smo se odlučili uklopiti u 10 dana uključujući put. Iako je to čak i neki prosek dana koji turisti provedu na ovom ostrvu, ipak je nedovoljno da se sve željeno obiđe, što nas dovodi do najvažnijeg dela puta, a to je priprema istog.

Fjaðrárg
Fjaðrárg

Kada idete na bio kakav put, logično je da se malo pripremite, da znate gde idete, otprilike šta želite da vidite, ali sa zemljom kao što je Island, to je prosto jedno veliko moranje. Napraviti listu i rutu za svaki dan, svi će vam, pa i ja toplo preporučiti.

Teški trenuci šoka i neverice
Teški trenuci šoka i neverice

S druge strane, isto tako ću vam reći da možete vi praviti detaljne planove do prekosutra, Island će vam ih opasno zakomplikovati. Jednostavno, iza svakog ćoška je ”još nešto”, što niste videli (a želite), čega nema u vodiču i što je na 5-10 minuta od ceste. Naravno, možete vi da se zajogunite i idete striktno po satnici koju ste zacrtali (što je meni time-freak-u bio plan), ali verujete mi, propustićete mnogo toga. Sreća, imala sam nekog da me urazumi, a i skoro pa 24 sata svetlosti svaki dan.

Jedan od jutarnjih prizora
Jedan od jutarnjih prizora

Iako to nigde ne piše, ja mislim da svaki stanovnik ima svoj vodopad. Gde god se okrenete, tu je neki vodopad, dokle god vam vidik seže, nazire se slap vode koji se sa svakog drugog vrha obrušava i pravi nove useke u stenama. Žedni, na Islandu? Nema šanse. Kažu da je sva voda na ostrvu pitka, mada smo mi ipak praktikovali posetu resotranima/lokalcima da dopunimo svoje flaše. Ipak je za 2018. godinu očekivani broj turista preko 2 miliona, a budimo realni, nisu svi najpažljiviji po pitanju zaštite prirode. Naročito kad retko gde imate toalet koji se ne plaća, a onaj koji se plaća je u proseku 2-3 evra.

Kako doći na Island?

Prvobitni plan je bio da za vreme našeg boravka odradimo tzv. Ring road, krug oko ostrva, međutim, nakon pročitanih stotine putopisa i saveta, shvatili smo da ćemo se ipak fokusirati na jednu regiju. Tako je i bilo. Od jugozapada, preko juga do jugoistoka. Putovanje smo krenuli iz Banja Luke za Sarajevo, odakle smo Wizzair-om otišli za Budimpeštu gde smo proveli noć na aerodromu čekajući jutarnji let za Rejkjavik. Ako izuzmemo prevrtanje komšije sa druge strane klupe, nezadovoljnu bebu i lokalnog beskućnika koji je više puta ustajao da se dopuni pivom, ode do (ženskog?!) toaleta i pri tome se zabije u poštansko sanduče i kaže mu pardon, bila je ovo jedna sasvim ugodna noć.

Čim stignete na Island dočekaće vas ko zna kakvo vreme, vremensku prognozu nemojte ni gledati, jednostavno ponesite odeću za sva godišnja doba.

Ozbiljno!

Mi smo išli logikom da je za prvu posetu Islandu ipak najpametnije ići leti, kada dan traje 24 sata i kada su temperature najviše (prosečna dnevna između 10 i 15 C). Jedini problem je što većina ljudi tako razmišlja, te se u periodu od juna do avgusta sjati najveća koncentracija turista na Island, što, ako se klasični turista, znači da ćete retko biti sami. Makar na atraktivnijim turističkim lokacijama.
Dakle, na Island nosite i kabanicu i kremu za sunčanje i zimsku jaknu i kupaći kostim.

Glymur, drugi najveći vodopad na Islandu (198 m)
Glymur, drugi najveći vodopad na Islandu (198 m)

Naša ideja od početka je bila jednostavna (makar smo mi tako mislili) – kupimo avionske karte, iznajmimo auto, sami pravimo hranu i spavamo u šatoru.

Zašto?

Zato što:

a) volimo da kampujemo i boravimo u priodi, b) volimo da si sami organizujemo vreme c) želimo da se još bolje upoznamo, a pritom ne pobijamo i d) ako se poubijamo, da je lakše sakriti telo i e) Island je preeeeskup!

Autobusi su skupi, smeštaj ćete retko naći ispod trocifrenog iznosa, najjeftiniji hleb je oko 6 evra, a ako planirate da pijete alkohol, bolje odmah aplicirajte za kredit. Island je ostrvska zemlja i većinu stvari mora da uvozi, a uz to je i zemlja i te kako svesna svojih lepota i turističkog potencijala.

Iako ćete na internetu naići na informaciju da su marketi ”prilično” jeftini, ipak toplo preporučujem da ponesete što više (instant) hrane od kuće! Šta? Gotove obroke, mesne nareske, paštete, konzerve, ma šta god ponesete biće i ukusnije i uštediće vam dosta novca i uopšte razmišljanaj o ishrani. Nas dvoje smo uredno jeli po tri obroka svaki dan. Ujutro jaja, popodne neku pastu/pasulj/čorbicu, a naveče nudle ili nareske uz supicu.

Više nego kad smo kući, rekla bih.
Ceste na Islandu su jako dobre, ali obavezno pri planiranju obratite pažnju na tip cesta i takozvane F ceste (F roads) za koje će vam ipak trebati terensko vozilo ako su vam u sklopu rute. Nikako, ali nikako se ne igrajte ići običnim autom po tim cestama jer ćete uništiti auto i/ili se zaglaviti negde na putu, a onda ste nadrljali. Reći ću vam samo da se mala ogrebotina na autu mere stotinama evra, a čak i ljudi sa terenskim vozilima znaju zaglaviti.

Samo nek' je toplo i na kašiku! Dobro, viljušku.
Samo nek’ je toplo i na kašiku! Dobro, viljušku.

Auto nam je bio transformers, pretvarao se u sve po potrebi – dnevnu sobu, kuhinju, spavaću sobu, ormar, ma sve moguće sem toaleta! Rentali smo ga u Lotus car rental-u od preljubaznih ljudi koje ću svakom mogućem da preporučim! Gratis savet – kada rentate auto na Islandu, pokušajte izganjati model koji ima grejanje sedišta, glavu (da ne kažem dupe) će vam spasiti! Možete mi zahvaliti kasnije.

Islanđani koje smo sretali su bili ljubazni, ali ipak nešto manje nego što sam očekivala. Pripisala bih to sve većem broju turista od kojih se zaista veliki broj njih ponaša neprimereno i ne poštuje pravila. Lokalci se žale, a policija i nadlažne službe ne mogu da stignu na sve strane.

Što se tiče novca, iskrena da budem, lokalna valuta (islandska kruna) nam nije ni trebala, kao ni bilo kakav opipljivi novac. Šta god plaćali, u 99% slučajeva možete karticom. Jedno od glavnih pitanja, što mi ne prestaje biti simptično odgovarati je – da li ste se kupali?! Da, kupali smo se – u kampu, u prirodnom termalnom bazenu (2x) i bezenu u Rejkajviku. Imali smo tu sreću u nesreći što nas je pratilo prilično loše vreme, te je bio pohladno uz kišu i maglu, što je ipak održalo kakvu-takvu pristojnost po pitanju naše higijene.

Geysir Island
Geysir Island

Uz sve navedeno, od čega sam verovatno ponešto i zaboravila, bila je ovo jedna luda avantura puna osmeha, još-malo-hrane-za-svaki-slučaj, desetina gigabajta fotografija i videa, nezaboravnih pejzaža, blentavih turista i otkrivanja nečega sasvim novog, kako u svetu, tako i u nama.

P.S. Nismo se poubijali.

Do narednog teksta i putopisa, vidimo se!

Tekst pisala: Iva Miljević

Za više ovakvih priča, pogledajte putopis iz Irske.

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *