Vodič za Kipar – [čudesno “parče” Mediterana]

Kipar sam sasvim slučajno odlučio da uvrstim u svoj turistički kalendar (što bi moja drugarica rekla “Mićić turu”) nakon što je mađarska avio kompanija “Wizz Air” za svoj 10. rođendan uvela akciju “jedna kupljena avionska karta, druga gratis”. Mora da se iskoristi ova ponuda, zar ne?

Odmah sam se uputio na sajt agencije i ošmekao destinacije do kojih Wizz leti iz Beograda. Svega nekoliko minuta bilo je potrebno da se opredelim za Kipar (cuprus, na latinskom bakar), pogledam u svoj kalendar poslovnih obaveza i odlučim da to bude sredina septembra.

Povratna avionska karta sa svim taksama na Kipar iznosila je svega 115 evra (sa predatim prtljagom, ako ćete samo veliki kabinski, onda je 85 evra), što je tri puta niža cena od one koju nudi AirSerbia. Inače, Wizz air tokom čitave sezone nudi mnogo jeftine avio karte za ovu destinaciju i ubedljivo je najbolja opcija ukoliko želite da putujete na ovo ostrvo. Pronašli smo povoljan smeštaj za 7 dana i kad smo sve sabrali uvideli smo koliko su turističke agencije neskromne kada su u pitanju cene aranžmana za ovu ostrvsku zemlju.

Počelo je odbrojavanje, jul, avgust i konačno septembar, završnica US Opena, pakovanje i leteći start. 🙂 Idemo na Kipar.

Mapa KipraTuristička mapa Kipra, detaljniji je grčki – veći deo (kliknite na fotografiju za uvećanje)

Naša prva destinacija na najistočnijem mediteranskom ostrvu bila je Larnaka, u kojoj se nalazi glavni internacionalni aerodrom Kipra (drugi po veličini nalazi se u Pafosu, jugozapadnom delu ostrva). Tu nas je sačekao ljubazni gospodin s obzirom da smo transfer od aerodroma do naše konačne destinacije – Aja Nape, rezervisali preko sajta Intaxis.com (36 evra povratna).

Čim smo ušli u taxi dočekali su nas grčki zvuci i euforija je rasla iz minuta u minut kako smo se približavali Aja Napi (udaljena je od Larnake oko 40km). Kada smo taksisti rekli odakle smo, prva asocijacija na Srbiju mu je bila Slobodan Milošević. Da, dobro ste čuli. WTF!? 😀

Posle nepunih sat vremena dolazimo ispred našeg apartmana, napuštamo vozilo i “suočavamo” se sa vrelim vazduhom, iako je u pitanju veče i sredina septembra. Visoka vlažnost vazduha je ono na šta se lokalno stanovništvo generalno najviše žali tokom čitave godine.

Kao i obično, prvi dan uvek je namenjen za obilazak mesta u kojem se nalazimo. Toliko dugo sam čekao ovo putovanje. Ustali smo relativno rano i započeli našu ekspediciju. S obzirom da na Kipru autobusi saobraćaju po redu vožnje, a ustvari ne saobraćaju po njemu, odlučili smo da do prve plaže – Nissi beach, prošetamo 2km. “Devet časova ujutru a već pretoplo, samo da ne izgorimo prvi dan”, bile su naše prve reči. Inače sam tamne puti, ali sunce ovo mnogo jako grije. Ni 200m nismo prešli a već smo potpuno mokri. Pred sam cilj dobrodošlicu su nam poželele visoke palme i nekoliko hotela, iza kojih počinje raj (fotografije ispod). Fantastična peščana plaža sa neverovatnom bojom mora, ležaljkama od trske i malim brdašcetom koje more deli na dva dela (nju smo prvo videli na Google-u kad smo se odlučili za Aja Napu). Na plaži se nalazi nekoliko restorana koji su sjajna oaza hlada kada sunce postane nemilosrdno.

01_01

Predivni Kipar i njegove plaže  01_03

Za dve ležaljke i jedan suncobran na Kipru ćete morati da odvojite oko 8 evra, slično južnim grčkim ostrvima. Iako sredina septembra, temperatura je gotovo svaki dan dostizala 34 stepena, a noću se nije spuštala ispod 20.

Na plaži smo ostali do kasnijih predvečernjih sati, naravno, da ispratimo prvi zalazak sunca. I bio je zaista nestvaran.

02

Mrtvi umorni uputili smo se ka našem smeštaju, gde smo se istuširali i krenuli u obilazak grada (fotografije ispod), počev od naše ulice Leoforos Nissi pa ka centru i luci. Već na prvom koraku smo svedoci živosti grada. Ogroman broj taverni, kafića, restorana, picerija, suvenirnica, marketa, butika, zabavnih parkova… toliki da ne pamtim da sam se na nekom od prethodnih letovanja sreo sa višekilometarskim nizom ovakvih sadržaja. Atmosfera je bila fenomenalna na ulicama, a temperetura nam je mamila znoj na licu i pored toga što je 22h.

Iako smo mislili da smo žrtve slučajnosti što se na plažama čuje uglavnom ruski jezik, takva situacija nas je dočekala i u gradu. Očekivao sam da ću moći da komuniciram na grčkom jeziku koji učim već godinama u Srbiji, ali to sam morao u startu da otpišem. Retki su bili momenti gde se čuo grčki jezik, tako da sam na izletu u Pafosu bio u jednoj od retkih prilika da sa vodičima malo prodiskutujem na ovom prelepom i melodičnom jeziku.

03_03

03_01

03_04

Po povratku iz grada svratili smo u cafe/restoran “Robinson”, koji je bio jedan od naših omiljenih, ne samo zbog sjajne klope, već i zbog ogromnih televizijskih ekrana sa kojih smo pratili utakmice naših košarkaša na Svetskom prvenstvu. Bili smo toliko glasni u navijanju da su svi pogledi bili uprti ka nama i iz aviona se videlo odakle smo. 😀

Po našem precizno definisanom planu, drugi dan je bio namenjen za posetu glavnom gradu Kipra od 12. veka, Nikoziji (Lefkoziji, “Beli grad”). Opet red vožnje zakazao, a mi više ne znamo gde je stanica, gde da čekamo. Jedni kažu tamo, drugi kažu ovamo. Aja Napa je grad gde ćete teško dobiti precizne informacije koje vam trebaju, opšta ludnica. Ili je to možda samo krajem sezone, što je malo verovatno, jer je na Kipru letnja klima sve do kraja oktobra. Autobus konačno stiže i to nam je prvi susret sa nečim što nema kod nas. Volan na desnoj strani i sve u saobraćaju suprotno (Kipar je bio britanska kolonija). A voze kao sumanuti. Nije ni čudo što registracije na Kipru postoje u tri boje: lokalno stanovništvo, rent-a-car i taksisti. Kad sam već pomenuo taksiste, izuzetno su navalentni, tako da ako ne želite da se cenjkate sa njima, samo ih ignorišite. Prepoznaćete ih tako što voze dugačke crne mercedese sa rukom preko prozora.

Posle oko dva časa vožnje (80km) stigli smo u Nikoziju. Nismo ni slutili da ćemo je napustiti maltene pre nego što smo došli. Stari deo grada, “moderan” deo grada – nema bukvalno ništa zanimljivo da se vidi. Jedino Shacolas Tower, odakle imate pogled na celu Nikoziju, koji nije ništa spektakularan, jer grčku arhitekturu “kvari” turska. Nikozija se deli na dva dela, grčki i turski. Da biste ušli u turski deo, prelazite granicu, dobijate pečat, ali pazite dobro gde. Ako vam ne ponude, obavezno tražite da vam udare na poseban papir koji će vam dati (nama su odmah ponudili), a ne u pasoš, da ne biste imali problema na aerodromu pri povratku sa Kipra u svoju zemlju. Turski deo Nikozije tuga. Toliko je prljavo da sam se češao kao da sam u kineskom tržnom centru. Inače, dalje u turski deo Kipra nismo išli, iako kažu da je lepši od grčkog dela. Drugom prilikom, jer intenzivno razmišljamo o Kipru 2 u toku narednih nekoliko godina. 🙂

04_01

Čitav Kipar je toliko egzotičan da nećete znati koje mjesto prije posjetitiPosle kratke ture po Nikoziji, na stanici smo sačekali autobus i krenuli ka gradu koji smo planirali za neki sledeći dan. Larnaka. Simpatičan gradić, gde smo obišli crkvu Svetog Lazara, tvrđavu i Salt Lake.

05_01

05_02

05_03

05_04

Sledećeg dana išli smo u Pafos, u vidu ekskurzije (udaljena je 175km od Aja Nape). Prelep grad, koji se deli na Donji i Gornji Pafos. Posetili smo Petra Tou Romiou, tzv. Afroditine stene (fotografije ispod). Naime, grčka boginja ljubavi Afrodita (ili rimska Venera), sudeći po legendi rodila se iz morske pene baš na ovom mestu. Na ovom istom mestu je prvi put i zaplakala, a njene su se suze pretvorile u stene. Legenda kaže da onog ko se ovde okupa (između njenih suza), sreća u ljubavi pratiće čitavog života!

06_02

06_01

U sklopu posete Pafosu, u programu su nam bili i Temple of Apolon, Tombs of the Kings (Grobnice kraljeva), kao i tvrđava (fotografije ispod). I za kraj, vrhunska poslastičarnica “Gelamo”. 😀

07_01

07_02

07_04

07_05
Stadion pored tvđave na kojem je dan ranije održan koncert Mihalisa Hadžijanisa

07_06

Kipar hrana

Kada sam već načeo temu hrane, red bi bio da malo više prozborim na tu temu. Kiparska hrana – priča za sebe. Dosta podseća na grčku, u ponudi su svi oni tradicionalni grčki specijaliteti: musaka, dolmades (sarme), girosi, suvlaki, ćuftice od mesa…, ali ipak ima i razlika. Najočiglednija je upravo giros, koji je na Kipru uglavnom pileći, a ne svinjski, i suvlaki koji nije suvlaki nego suvla (što će reci da nisu majušni ražnjići, nego pozamasni komadi mesa, uglavnom mešanog). Ali pažnja, cene su znatno više nego u Grčkoj u svakom pogledu.

Kako je Kipar do pre pola veka bio engleska kolonija, a i danas značajan broj turista čine Englezi, nije ništa neobično da se engleska hrana sluzi u 70% lokala.

Apsolutni hit je meze, ali neka vas ime ne zavede. Ne naručujte ga ako ste malo gladni! Dobićete 12, 18, odnosno 24 (to zavisi od restorana do restorana) porcija, i to od najmanje do najveće, gde je ono što vam poslednje donesu maltene obrok za sebe!

Nama je što se tiče hrane i Kipra broj 1 bio halumi, sir od mešavine kravljeg i kozjeg mleka. Fantastičan je i grilovan i svež (svež možete kupiti u svakom supermarketu). Na polju pića, tu je nezaobilazno kiparsko vino “Komandaria”, koje se pravi od suvog grožđa.

08
Čuveni kiparski sir – halumi

Što se tiče slatkiša, tu je turski uticaj najočigledniji. Baklave, tulumbe i ostalo ima na svakom ćošku, rame uz rame uz engleske cheese cake-ove i fruity yoghurt-e.

Preostali dani našeg boravka na Kipru bili su rezervisani za nastavak obilaska Aja Nape i ostalih plaža, od kojih su nam se najviše dopale Makronissos i Landa. Na praznom Makronisosu smo bili dočekani na gotovo tečnom srpskom jeziku, s obzirom da je u kafiću na plaži radila devojka iz komšijske nam Bugarske.

09_01

09_02

09_03

09_04

09_05

09_06

Pretposlednjeg dana smo se uputili ka mestu Protaras, koje na nas nije ostavilo bitan utisak. U povratku smo svratili do Cape Greco (Cavo Greco), koji se nalazi između Protarasa i Aja Nape i privlači turiste zbog neverovatne prirode i stena. Požurili smo da se slikamo i hvatamo prvi hlad, jer je temperatura i dalje divljala.

10_01

10_02

Sredinom odmora, stigla mi je poruka od drugara iz Srbije sa slikom gde je tačno obeležena lokacija vile Svetlane Cece Ražnatović (fotografije ispod), uz njegovu napomenu da moram da posetim srpsku Majku, kojoj doduše nisam nimalo naklonjen. Inače, po njegovim rečima, kao da nisam bio na Kipru. 😀 Upravo iz tog razloga reših da napravim ludu zabavu na tu temu, što možete videti u video klipu ispod. Što je “najcrnje”, Ceca mi je bila komšinica, a da ja to nisam znao 😀


11_01

Kipar
Dan po dan i došlo je vreme da se spremamo za povratak u Srbiju. Puni utisaka “ukrcali” smo se na taxi, koji nas je zbog kasnijeg popodnevnog termina povratka častio nezaboravnim zalaskom sunca. Sjajna tačka na ovo prelepo iskustvo i početak klimatskog šoka pri povratku u našu zemlju. Ah Panagija mu… Ovo je bio Kipar iz mog ugla.

Ukoliko Vam se dopao ovaj tekst, obavezno pogledajte i ostala tr putopisa sa Kipr.

Drugi putopis u kome govorim o svom povratku na ovo ostrvo pogledajte ovdje.

Treći dio u kojem se fokusiram na Pafos, nalazi se na ovom linku.

A ovdje ćeš naći sve što ti treba o putovanju u Limasol.

A ukoliko vam se putuje na Kipar, a nemate sa kim da idete, pronađite saputnika u našoj rubrici Tražim saputnika za putovanje.

Autor putopisa: Milan Marijanac

P.S. Ukoliko vam treba više informacija o Kipru, slobodno nam pišite.

Za još informacija o Kipru, pogledajte video ispod, kao i ovaj link.

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

24 comments